Историјат

Правобранилаштво је орган којем је поверена заштита права одређених јавноправних субјеката, а пре свега државе. Правобранилаштво заступа државу или друге субјекте јавне власти (општине, градове, покрајине) као странку у поступку пред судовима и органима управе, а такође делује и као правни саветник државе или других субјеката јавне власти, односно њихових органа.

Правобранилаштво има дугу традицију, јер његов развој отпочиње чим право у једном друштву достигне такав степен развоја у коме се прави разлика између имовине државе и имовине владара, те када се за старање о заштити имовинских интереса државе ангажују посебни државни службеници.

Прво историјски неспорно одвајање имовине државе од имовине владара одиграло се током трансформације римске републике у царство, током I века нове ере. Advocatus fisci римског права представљају претечу данас постојећих различитих облика правобранилаштва. Од тог времена па до данас, изузев у Средњем веку, постоје државна правобранилаштва као посебни државни органи који врше правобранилачку функцију, односно делују као правни заступници државе у поступцима пред судовима или другим органима у остваривању њених имовинских права и интереса и као правни саветници другим државним органима и организацијама.

Правобранилаштво, као служба Попечитељства (министарства) финансија, постоји у Србији још од XIX-ог века. Та функција је од 1839. године била поверена начелнику Одељења промишљености Попечитељства финансија, као и окружним казначејима (финансијски службеници при окружним начелствима), а од 1842. године правобранилачку функцију обавља нарочити државни службеник – Правитељствени фишкал, који од 1848. године носи назив Правитељствени правобранитељ.
Први пут је Правобранилаштво, као посебан државни орган, формирано у Краљевини Југославији, Законом о државном правобранилаштву од 15. јула 1934. године, као државни орган којем је поверено заступање државе у судским и управним поступцима у имовинско-правним стварима, давање правних савета другим државним органима и предузимање мера за мирно решавање спорова вансудским путем.

Након Другог светског рата, у социјалистичкој Југославији, федерална држава, све републике и покрајине, као и јединице локалне самоуправе, имале су своја правобранилаштва, као органе којима је било поверено заступање ових „друштвено-политичких заједница“ у свим имовинскоправним стварима.

Данас у Републици Србији постоји Државно правобранилаштво, чија је надлежност одређена у остваривању једног сегмента извршне државне функције, тзв. правобранилачке функције, која се састоји у остваривању и заштити имовинских права и интереса државе кроз правно заступање и саветовање државе, односно државних органа и организација а која је регулисана Законом о правобранилаштву. Поред Државног правобранилаштва, за послове правне заштите имовинских права и интереса Аутономне покрајине Војводине, њених органа, организација и служби основано је Правобранилаштво АПВ.

Правобранилаштво АПВ основано је 1952. године као Покрајинско јавно правобранилаштво.
Први покрајински јавни правобранилац био је Марко Бачлија, који је ту функцију обављао у периоду од 1952. године до 1956. године, а након њега, функцију правобраниоца у Аутономном покрајини Војводини, вршили су:

  • Матијашевић Жарко (1956-1967 године)
  • Чолаков Миле (1967-1974 године)
  • Шовш Јоаким (1974-1982 године)
  • Вукашиновић Драгољуб (1982-1987 године)
  • Вулетић Јулијана (1987-2005 године)
  • Лазић Зорица (2005-2012 године)
  • Томашевић Данијел (2012-2013 године)
  • Пушић Гордана (2013-2017 године)
  • Иванчић Весна (2017- на функцији)

Правобранилаштво АП Војводине данас врши послове из своје надлежности на основу Устава Републике Србије из 2006. године, Закона о правобранилаштву из 2014. године, Покрајинске скупштинске одлуке о Правобранилаштву Аутономне покрајине Војводине из 2014. године, као и на основу других прописа.